нешто другачије

Разне врсте љубави..

Упознала сам човека, који ме никако није пуштао близу, чак би се мрштио када га поздравим, после неког времена почео је благо да ми клима главом, веровала сам да је то знак да почињем да му се допадам, сада, после мало дужег времена имамо однос као да није деда мог дечка, већ мој.

Тај човек сада сваког дана ако ме не види пита где сам, брине да ли сам гладна, да ли ми је топло, да ли имам цигаре, иако мрзи пушаче и сва његова деца крију то од њега, сем мене.

Има навику ујутру када мој дечко оде на посао ако су отворена врата да провири у собу, покрије ме и затвори врата да ме нико не дира. Никад нисам сањала да би тај човек мене толико заволео, и ја њега, једног мог деду нисам ни упознала, а другог сам рано изгубила, нисам сањала да ћу неког поново назвати деда и осећати ту љубав.

Много боли кад изгубите неког кога волите више од својих родитеља, увек ми је то била тешка тема, мени је мој деда био ослонац, подршка и највећа љубав и заштита у животу. Нисам била свесна да тако нешто може да нестане, нити да толико може да боли. Сада после дужег времена та рупа је некако мања, и добијам бар половину те љубави.

Сањам сутра свог сина, носиће име по њему, нема везе ко му буде отац. И без обзира како се ова љубавна прича заврши, увек ћу долазити да га посетим, колико год то буде било могуће. Наравно да нисам заборавила свог деду, али по њему већ неко носи име, сећам га се сваког дана, сад чак и чешће него раније, и више ме није страх да га споменем. 

Имала сам проблем са мушкарцима до сада, сви су они покушавали да ми објасне како сам оштећена и имам проблем, називали су то и страхом, од везивања, повређивања и сличним срањима. Не, никада ја нисам била проблем, одговорно тврдим да су сви они били ти који су га имали. Нису ме одушевљавали, зар сам ја проблем што су незанимљиви? Не кривим себе, али они јесу, па су налазили дијагнозе за моју незаинтересованост. Смешно је заправо што сам ја сада заљубљена, и потпуно предана једном стварно по мени занимљивом човеку. Па како сам онда ја та проблематична? Сада схватам да неке ствари не можете форсирати. Сви ти момци који су покушавали мени да објасне мене, заправо ме нису познавали, трудили су се стварно, али мени баш није ишло, неки од њих су добри људи, неки само добро изгледају, неки и једно и друго, а неки стварно ни једно. Да не грешим душу свако је имао нешто у себи, само у мени није било апсолутно ништа што би желело то да види. Превише су били једноставни, превише су пружали мени која сам као дете научена да за све морам да се борим и да заслужим, како би се неко такав одушевио свему послуженом на тацни? Све је то било симпатично, не могу да лажем, али не довољно да би ме задржало ту, на месту, поред тог неког.Не говорим да сам неко ко воли да га завлачите и трзате, не, никако, само једноставно сам неко ко је свестан када греши и испада кретен, а они су ме пуштали да радим како ја хоћу. Волим пуну пажњу, неко парче свог времена и слободну вољу наравно, али разумемо се да у сваком односу постоји неки кодекс понашања, који магарац би онда трпео ваше одласке, доласке и разно замајавање? По цену чега уопште? Бојали су се када би се пожалили да би то био крај, а ја не волим људе који се боје. Сад да поставим неку паралелу. Тренутно имам човека који сме да ми каже да нешто не може по цену свега, таква сам и ја, наравно увек дође до неког компромиса на крају, али је поента што је то човек који има свој став, и по цену тога да ме изгуби не дозвољава да га правим будалом. То су ствари које ни ја не дозвољавам, како онда да ме заинтересује неко ко би ме из страха пустио да му набијам рогове? Добијем колико заслужим, тако функционишем, то ми даје вољу и снагу, како можете назвати животом то ако имате све а не трудите се, звучи као добра савремена бајка. И онда сви они мени кажу да сам превише слободна, да бежим од љубави, од сигурности из неког као страха. Да се ми разумемо нисам ја бежала ни од чега, јер све је то дошло, само са правом особом у право време. Имам и сигурност и љубав, и на једном сам месту већ дуже време, замислите, нисам побегла.